Topola

208

се одмора на осељеној травини под шуштавни дрвећем, животни му дуси не знају, да ли их протреса сладав умор пли оно, што им је одвише замашности а није употребљено. Двоје се драгих најпосле опет нађоше на онсш одморпшту, што је сво поврввено било бршљаном, на одморншту оном, где су вали Кифисови жуборилп под просунчанам грањеи, где су обично у запарној твшинп поднашњој оне две безазлене воднице шарале по вристалној води своје вругове, лагано се по њој вијугајући а над њпиа лебде и несташкују вилпни коњнци. Пробудивши се из полусна сановне и сласне сијесхе. наново замоли Перивле Аспасију, да му исприповеди прве своје доживљаје у младоста, кад му је п онако давно обећала а сад ту тако лепо заједео седе. Е али је то чудно, кад су у приповедачице усне ,танве, меве н слатке као но атичви равак. Перикле је признао, да не зна, жуди ли више за пољубима своје драгаае или за приповетком њеном. Најаосле дође Аспасија до речп. „Ти знаш,“ рече смешећи се, м ја још насам толико престарила, да бах ти могла лричати дугачву какву, зааимљиву п шарену прпчу. Али тн пмаш npaßa s пататн за моје поревло, не би ли дознао, каква мп је бпла судба, п ре но што се спојила с твојом.“