Topola

211

цу Асије рано дозрео до бујне мевости, шумнвма је валима стао наваљивати ва мене. Али сам ја била незадовољна. Крај Филзмонових свитака и мраморвих ликова била сам негда весела; у шумаом колу вадости е весеља, посред улагавања и чвњења, постала сам озбиљна, замишљева, самовољаа, ћудљива, мазна. Нешто ми је фалило. Мушкарци еу ми Мчлићани взгледалн охоли, продрзљиви. Облетали су оео мене а ја сам вх преззрала. Остала сам после Фзламона, сироче, млада, сврота, неискусна у све^у. Тада ме угледа иерсајсви једвн сатра а па одмах науми одвестз хваљеву нладу Ијонаињу у Персепољ п даровати ју велвкоме краљу Моја се будаласта девојачка душа распламтила. Помислила сам ва Родопаду, што се удаде за мисирсаог Ераља, и на земљзвињу моју Таргелију, што очара враља тесалсвог. Сам пак персијски краљ, најмоћнији на свету, лебдио је пред душом мојом вао вени свуп свега што је мушки лепо, узввшено. милокрвно и душевно снажно. Као дете сам еод Фвламоеа била прави стармали; сад сам, као скоро одрасла девојка, постала права будала. Еад сам дошла у Персепољ, оквтили су ме и уресили богато па ме онда одвели у краљеве дворе, што ти очи засењавају сјајем својим и дивотом. Усред тога сјајз и дивоте седио је персијсЕи краљ, исто тако сјајво