Topola

214

ro огорчечн бвли са тога, што вм сејанисам хтела да подадем и да дуже код њвх оставем, то су из освете потпомагалз ту жену. Па пошло им је за руном; Та била сам у Мегари међу људвма дорског племена; међу људима, који су посред суседа својвх Ијоњана, растављени од СЈвлеменива својих у Пелопонпсу, тако близу моћној и силвој Атини, баш тим пре ннслили, да треба да самостално Естаану дорско своје бнће и да ропски треба да се владају по адету спартанском. У делању свом хоће да изгледају строги и иужествени, али су дваред толвво разуздаки. кад вх спопадне страст, јер им је нарав сурова, простачко схватање им. Жестоко њпхово осећаае не зна за ублажавање, које над варава других људи простнре дах умилности. Ја сам једнако ваваљивала те се опи најпосле бојаги склоне, да ме пусте. Већ је чекада мазга, да понесе woj пртљаг а за мене и робињу моју била је спремљева еосиљаа. Ади над сам изишла нз куће Мегарчеве, затекнем на улици сплан свет; разјарили се ва мене па мн се стали ругатн и грдити ме. Народу је мегарском било доста то, што је чуо, да сам Милвћанка ; већ ме је с тога мрзио и зло ме и бесво стао гонити. Не знам, шта ме је одушевило са толнко одважностн, са толпко повоса, кад сам видила дорске те простаке, како се скуаилн око мене па се кезе, вичу,