Topola

216

„Човек онај, што те спасао и одвео*, рече Пернкле, „зацело није ниво други био, до Ипоник? и „Јесте, он је то бао!* одговори Асаасија. „Ти си“, вастави Перввле, ,у Милпту се познала са најбујнпјзм цзетом пјонскога бића, а у Мегади са дорском незграпном претераношћу. Дошавши на земљиште атичко осећаш се, као што се ја надам, у лепој оној и срећној средвви, у које је измирење н армонија протавносгв*. „Одмах мл је био добро знамен>е“, прихвати Аспасвја, ,да ме је, тен што сам стала на атичку земљу, случај довео у доднр с оним местом, на коме врдају најживље вареице новога духа атинског са радионидом ФидијивомЈ* „Па тамо“, превиде ју Перпкле у речи, „тамо си ваишла на људе, којих нема на дворих персијских, ва л,уде окретне и прихватљиве, на које си ти могла утндати тамо си ваншда ва ватреног, млађавог Алкамена“ *И на мозгала, на спва Софроннскова, што внје ни ватрен ва млађан*, одврати Аспасијз, „ца обојнци сам гледала да дадем оно, што ми се чивнло да требају за вајвластитвје своје биће. Образнику сам показала, да може учити и од другог кога а не саио од иајстор-Фидије, а лажну скромвост истинашеву, који сав свет