Topola

271

умилеија и дражеснија и то у толико разних врста, кодико се само даје замислити.“ Кад је Теодота отишла из одаје, да себе и одело своје удеси онаво, како то изискује задати задатак, рећиће Сократ: „Постићвћемо своју цељ : јер Теодота није као остале лепотвде, које се устручавају те само на капље одмеравају, што хоће да даду, него ће нам, што има да даде, дати честито те ће све наједаред просути над нас као из рога Амалтејина. Ствар је онда свршена те можемо ићи кући. Већ вадим, да је Теодота вољна, угодљвва и блага, али није памехна. Како ли би Аспасија играла, кад би хтела! Али ко је од нас видио њу, да игра, осим можда Олимпљанин Перикле?“ Сад се вратила Теодота лакше заорегнута, а тако одевена, како јој одело не бз сметало ни најслободнијим покретима. С њом је дошао дечко један са лутњом и фрулашица једна. Фрулашица је иочела свирати а дечко је удесио своје жице уз фрулу. У гласе њихове лагано се чисто стали претапати покрети Теодотини, па ниси могао рећи, у коме је тренутку почела играти. Игрзла је, као што јој је било наређено, најпре како се Афродита бори о јабуку, победни знак у рукама Паридовим, затим кахо Ира, па затим како Палада. Исту је игру три-