Topola

272

пут поновила, па опет сваки пут са скроз различнвм изразом, са изразом, који одговара бићу богањином. Изгледала је као да се трипут сасвим преобразила. Морао се човек дивити гледајући, какву промену уие да унесе у мимику прошње живахеим повретима, речитим погледима, зеачајеим взразима. Час је прошња та изгледала као умиљата молба, слатао улагивање, дражесно детињење, замаино облетање, обећавање најслађе награде, час опет као поносно, самосвесно захтевање, више заповесх него искање, затим као заднркивање или дрзовито отимање, онда као надмудривање или покушај, да умилном насилпцом победну награду извуче из руке судијине, Уз то се у распологама, покретима, нзразнма могла развити сва драж телесности. Па како се свака фино замншљена, изразива црта троструво враћала, то вије човек звао, да лн да се већма дивп обилности изума и разноврсности цедине, лли дражн п савршевости у извађању појединих дрта. Не сме се прећутати, да је Теодота за време игре скоро! непрестано гледада у Перикла, са ватреним својим очнма, пунпм онога израза, што се мењао, али увек остајао израз прошње, молбе. ЕБега је начинида нехотичним противником своје мпмичне игре, у њему као да је угледала Парнда те из његоввх руку хоће да измами јабуку, победну награду. Кад је Теодота свршила, похвалио јој је