Topola

273

Перикле умилност в изразиту снагу, којои је решила свој задатак. „Задатак, што сте задали лепој Теодоти, није био баш аретежав 4 *, рече Алвамен, „друге би и теже задатке била она решила, те бисте се ви вуд и камо више још били задивили. Кадра вам је та не само нежаа бити као голубида и дивља као лав, него уме, ако устреба, кипити меко као вода, буктати као пла» мен, шуштати и задрхтати као дрвеће*. „Уверен сам“, рече Перикле, „да уме, као онај играч, кога сам ономадне видио, чак и слова у азбуци, једно за другим, изразити мимиком свога чудновато гипког и окретног тела.“ „А што нам имаш ти да кажеш за Теодоту? м викне Алкамен па додирее плеће Сократсво. Сократ за време вгре очију није ски" нуо био са играчице а сад се, као што се чинило, задубио у велике мисли. „Учићу играти!* одговори озбиљно. „ Досад сам знао, да има само мудрост главе и мисли; сад знам, да има и мудрости руву и ногу. * Слушаоци се смешили, мислећи, замишљеник говори у обичајеној својој иронији. Али Соврат настави; „Ритам је мера а мера је наравственост. Тако леп ритам тела, како нам је Теодота показала, мора и нехотице сво биће човеково испунити љубављу наспрам лепе мере. Кад чо-

Аспасија.