Topola

292

свега и свачега кад и онако човев ништа не може пмати у истини, тако, да то не би могао изгубити. Перикле је благо и мирно слушао мудраца, али притом ипак није изгледао, као да све верује Анаксагори. „Па ако већ виси рад,“ заврши Анаксагора, „бити без жеве, то је овда, вад човек право промисли, и твоја разумем Телесипу - као и свава друга. Рађа ти децу. Шта хоћеш вкше од н.е?“ „Та ти је позаајеш,* одговори Перзвле. „Звадеш, како је сујеверва, ограеичена н како ве бегеввше баш внједну мусу. Можда би се то још могло подвети, кад би имала само и толико вежвости, колнко њој човекуказује. Али ти та жева свагда има нешто да замера, пува је предрасуда, па ма јој ја вајлепше што мислио, увек ти то она взврве у увреду. Кад сам јој пре јот повахкад довосио по које китњасте скуте или нначе што лепо, да се љиме окити ва дому иди у одајн вам, те да ми оку годи, кад је погледам, сваки се пут ражљутида па ме запнтала: „Зар ти висам внше доста лепа, те мислиш, да су ми те ствари вужве? Ако ти се не допадам оваква, каква сам. већу овда ви да ти се допаднем вакивђурева!“ Може лн човек говорпти луђе, мушкобаније? Та зар се чак и вајмлађа, вајлепша жева радо ае реси за свог драгава, па зар вије сваком л>у-