Topola

293

бавнику или мужу већ у крви, китити и украшавати одабраницу свог срца? У опште је у свему, што се љубави тиче, бала увек оеако глупо-јогуваста, како човек и жену у најбољем јеку мора омрзнути. Зваш даље, да сам ја свикао, страсно волнти чистоту. Колико ли је већ злих речи пало међу нама двома због прасеће и кокошвњз погани, која по старом адету стоји тик уз огњвште кутње, па мене све језа хвата) а н>ој је то за срце прирасло. Не зна ти та, шта је то, гадити се. Кад хоћу да је пољубим, прљава су јој уста од пљувачке, што је тај час баш сљубила с лида детиња. Њој то изгледа нао првродан и вуждан излие њеее матервнске љубави, без нужде устима и рукама управо брљати по гаду, да, чак и по крастама детињии. Ади зар не треба мати да је уједно и љуба? Ззр жена, која мисли и ооећа, како бог заповеда, не треба да знаде спојити обе своје дужвости? Па шта вреди матерња нежвост, урођеаи нагон, што га има и у сваае мајиунице, кад га рађа само мрачна дубљиаа природе, вад није уз-а-њ права увађавност, те да човек увиди, шта је деци одиста од хасне а шта не? Ниси ли ти и саи већ више пута запитао: Шта вреди нагон без познања, нагон, кад га морал не посвети, кад га не дигне из животињске сфере у човечанску?“ „У последњој тој тачци имага араво!“ примети Анаасагора. „Ади што се таче шафра-