Topola

305

друга се њива даје узорати* — оде онда вереник, у очајању, а изревао је кобну реч па сад се у кору племееитих стараца Тивљана запева она песма, што је спевана била онога жарког даеа, кад су Иерикле и Аспасија боравили у ружзеим загајима песника Софовла на Еифисовој обали: „Ероге, први нам јуначе"

А сад у пмнијском разговору са кором започзње жалосно јадиковање и куаање ћерке Идиподове, која је осуђеаа, да жива сиђе у каменвту костурнаду у срде дира дугачка тринодија па на томе се врхунцу жалосне судбе свако око у далеком кругу Атињана слушалаца пуни суза на Данају подсећа кор стараца, гледајући за момон, како оде да погине; и Данаја некад, као сад Антигова „чззгуби дана сјај у згради камеаој* ево онда Тиресије, старога врача, што накад не проиаши, озбиљпо коре јогуниду-краља, желећи га тронути, па вајпосле му небесви богови прекрхају јогунасту ћуд наједаред га свопадне грозна слутња те се окане владалачког свог јогунлука већ и кор стаде клкдати радосну имну в призавати весел,ака бога Дијоваса чудно звови весели усклик после жалоснога опела али брзо и одзвоаи и наново се разлегве опело већ је Антигова у каменитој костурниди сама себе убила а Емон је обгрлио

Аспасија.