Topola

306

мртво њено тедо, нож себн сјурио у груди па отишао своме доле у &д. Па сад ето тп Евридине, жене јадеога краља Креонта. Из уста гласникових чује вест, како се у смртн спојили њен син и ћерка Идиподова. Кад је мајка чула, да јој је син погинуо, пресвпсла је од туге. Чудновато је слушаоце узбудила самртничка она вест из уста гласникових. Чудно је зазвучало и оних неколико речи из уста краљице на самрш. Није се чуло, ни да дише ко међу силним слушаоцима, кад се завршила сјајна трагедија. Драма је одјекнуда величанствении завршнпм акордом у строфв, што велича разборитост. Софоклова је трагедвја три љубавне везе и три самртне судбе спдела једно у друго а силво је и снажно потресда душе сдушаода Једина. Тако лепо још ннкад нпје била ублажена строга мрачна озбиљност трагичне вештиее још никад није тако узвишено изговорено бнло оно, што је човечанско. Али и то још никад није богме било, да је у трагичном делу толпво дивних песама очарало слушаоде; атичка позорница још није била видила приказа, воји би био таво армонијски до најмање маленскости савршен, тако вештачки и сјајно није још никада изашао кор пред сакупљене Атињане. Кад је тај Ипоников кор отншао с позор-