Topola

307

нице хе се свршила драмска утакмица те године, дигао се сав народ па тако бурно стао повлађивати Ипонику, да су судије без саветовања одмах онога часа прогласиди песника Антигоне и његовога корига ва победиоце у трагедији; народ је остао бао на окупу, жељно очекујући. да чује, ко ће-бити одликован. Софокде и Ипоннк изашли су по обичају на позорницу, да још пред очима народа сваки за себе приии победнз венац из руку судија. Не може се описати радост Ипоникова и понос његов, не може се описати ни срџба ни огорчење Пирилампа и његових присталица. Кад је Перакде изашао на врата запоље ш позорашта видио је наједаред у руљи Теодоту покрај себе. Лепо се њено лнце за један мах обрнуло њему, намамљујући га најизразитијам погдедииа, најзначајнијим осмејаом на устих. У исти му мах тутне исписан листак У рукуПерикле прочита листак. СадржаЈ је био: „Ако желиш да сазнаш што за Софокла и Аспасију, а ти дођи до Теодоте! Роб te те један дочекати у тремниау толоса па ће те скривеним путеш на стражња врата довести мојој кући. * Пре ео што је Перикде могао промислити, да ли да се одзове позиву, нашао се наједаред у гомили пријатеља Софоклових, који су око овога стојали и честитали му.