Topola

308

Кад је песвиа смотрио Перикла, опрости се од пријатеља па му пофе на сусрет. Ма да је Перикле био зловољан и замишљен, ипак и са своје стране честита победаоду. „Хвала ти“, рече Софокле, „али ме немој пресуфивати нао вријател>, него аао оцевивач.® Једва се Перикле кадар био отрести овога, што му је у томе тренутку више, него све друго, обузело душу, једва је могао рећи Софокду: „Знаш ли, шта ми се чудно свидвло у твојој трагедвји? Зачудио сам се и ја а и многи још други твоји слушаоци, што си крај крвних веза, које су Јелинима од вајкада биле у свакој прилаци свете, овога пута у трагедији взнео а везе вереничке љубави те вм дао исто право, исту моћ, исту самртну збиљу. Новина мн та живо забавља дух па још не знам рећи, да ли имаш сасвии право. “ Сврнувшн са предмета настави Периале: „Ниси ли био баш главом ти то, што си под образиеом гласниковом изговорио ону припсветку о смрти Еионовој, што човека дира у срце? Учинило ми се, као да сам познао твој глас. Али ео је говорпо речи Евридичпне? који ее глумац скрио под образину те краљице? ја не знам, кавва је чудна чаролпја, што на душу потајно утнче, обузела призор, у коме сте вас двоје стојади једно спрам другог, тн као гласвик а она као краљица. Никад нисам на позор-