Topola

309

ница чуо таао говорвтк, као што је говорила та краљвца. Ако није Пол, ко би иначе могао взмајсторити чудни чар тога гласа?“ „Није ни Пол!“ одговори Софовле смешећа се. „Говорио си баш мало час о новинама у мојој трагедији; треба да знаш, да је и на данашњем приказу била једна новина, за коју досад нзко на свету не зна осии мене и честитога Иповика. Први се пут од оно доба, откако је Теспид своја колица кренуо, данас на нашој позорнвда под образину скрила права жена. Ти још трећи звај за ту тајну али гледај да за даље остаае међу нама трома. “ ,А ко је била та жена“, запита Перикле, „што се усудзла извћи на позореицу и пркосати старом адеху, староме депом обичају, ма и тако, да је нвко нвје познао?“ „Вадићеш је!“ одговори Софокле, нестане га на један час па се онда врати са женскиљом једном, што је била сва прерушена и замотана. Кад је Софокле Перикла мало даље на страну одвео те су бвли сигурни, да их неће радознала светина видити, прозбори овако: „Треба ли још, Перикле, да жееска ова скине вео са себе, те да видиш жену, која је не само вајлепша, него и најсмедија на свету?“ Перикде се убезекнуо. „Треба да скине вео !“ рече ладно и озбвљно. Оштро скине жеа-