Topola

310

сзз вео себи с лица па се пред Перивлом створи Аспасија. Перивле је ћутао. Садржај оних редака Теодотиних канда се потврдио. Сад је изашдо дело на видедо, да се Аспасија без његовог знања потајно договорида с песником те с овим у свези извела смелу своју накану. Истина, да је Пернкле познавао пријатељсау верност племенитог Софокла; али је Аспасија наново доказала, да дух њен у ведрој слободи пркоси свим оковима. Све, што је Перикле, гледајућп јој немо у лпце, мислио, нрочитала је Аспаспја на његовом челу, на обрвама му, у погледу очију његових. Па на речзто то ћутање одговарајући речитом речи провборн: „Немој набирати чело, Перикле, а нарочито се немој љутити на пријатеља свог Софокла. Ја сам га приморала, да уради оно, што је урадио“... „Али немој замерити ни Аспасији", уђе песник у реч, обраувши се Периклу, „па нарочито знај, да ми је она наговестила, да је пријатељство светије него љубав, јер је стар и ј е од љубави“... „Моје је послање борба против обичаја и наваде!“ настави Аспасија. „Па што ми замераш, што су ми псто тако на срцу схворови песнпБови, вао и лнковн у радионнци Фидијн-