Topola

311

ној? Зато сам и дошла у Јеладу, да нађем леаохе и слободе. Да сам тражила била ропства, била бих осхала ва дворих персијскзх те бих аровела била век уз великога краља, који би ми из уморних очију буновно казивао љубав, Што те је у овај пар снашло, друже, то је предрасуда, чангризав осећај, недостојан Јелива. Отреси га се, Перикле!* У тај мах дофе Иповик па позове ПериЕла а с њвме и Аспасију на пир, што ће бити код њега за који дан у прославу његове в Софоклове победе. Већ се хватао сумрачак, кад се Перикле опростио од Ивовика, Софокда и Аспасије. Замишљено је пошао кући. Меслио је на Аспасију. Поновио је у себи, што му је она мало час рекла била. Сасвим јој је дао за араво. Љубав не треба да буде оков, не треба да буде ропско иго за Аспасију! Ади ни за њега! *Можеш охића до Теодоте!* рече сам себз, „можда није добро, у навици утрнути те дуго робовати једној јединој жени*. Захтеви поносне и слободне Аспасије спојили се сад армонијскн у душк његовој са опоменама Анаксагориним.. Сад се опех сехио Коринћаачиног писамца и робе, који га је чевао у тремнику холоса. Дабогме да му је СофоЕле међутим боље одгоненуо био вест ону Теодотаау, него што ба је Теодота могла била