Topola

21

•знам, да ли међу свим биљем, мазима и лекаријама пма сигурнијег средства, него што је наслада.« Смешећи се и тапшући заветовалп се сви гости, да никад не ће потражитн другог видара, до лп Ипократа. »Мудри лекарнјашу!« повпче ђорнутп Кратин, »сасвжм сп ме умирио! Сад ми је Јаспо, што за мене кажу, да волим боду, нарочито од како сам написао комедију, у којој пуне боце, моје друге, образују кор, па сад бар знам, како сам се све до данас одржао здрав-читав крај свег пића; знадем сад, да ме је баш сама наслада крепила п снажила. Да сам ја нешто симпосијарх место оне лепе туђинке, гато задело боље уме годити златној Афродити, него Ваху, ја бих овај час наредио, да купа редом око стола прође и да ју свако дваред испразни у славу најмудријем бајачу, Ипократу!« »Траче!« викне Аспасија робу, штојекрај ње стојао, »додај Ератину купу, дваред већу, но што су наше. Па де сад сви редом да пијемо у славу Ипократу!« Кад су сви у славу Ипократу купе испразнили а и Кратин свој големи пехар смешећп се на душак испио, прозбориће Пол; »Не знам, како се међу нама данас може говорити о наслади, а да се човек ие сети пре свега речи, што сте их чули из уста гласникових у трагедији, којој славимо .победу: