Topola

23

«Оофокле стратиг?« повпкаше неколико њих У КРУГУ«Зашто не?« рече Софокле смешећи се; «та родитељ iin је био оружар. Суфено ми је дакле да будем стратиг,« «У-добрп час!« кликне Ипоник; « зар ти мислиш. Перикле, да ће требати скоро опет војску купити и на море се навести?» Може лако бнти!« одговори Перикле. *Мени је право,« повнче Ипоник, *али се надам, Перикле, да нове ловоре не ћеш брати на другој којој галији, до ли на оној, што ћу је ја спремити као тријирарх!» «Добро, пристајем!« рече Перпкле «Али не дајмо, да се ратнпчко одушевљење разгорп на овако мирној части. Не би било лепо, кад не бисмо, пре но што пређемо на друге ствари, запитали мудрог Анаксагору, да ли се њему свиди или не свиди то, што се овде рекло о наслади?« «Ако сте ради чути, штаја мислим«, рече Анаксагора, «то ћу вам с драге воље рећи. Што сте вн ту изнелн, доказује, да ви за тим тежпте, да толико лепа и добра и угодна с поља добијехе колико само можете. Али ја велим, није то истинита, права наслада, што долази с поља, него је оно ирава наслада, што ју човек има у својој позналачкој природн као најунутрашњији, суштаствени живот. Није свеједно уживање и наслада; а среће нема у