Topola

24

ономе, што је изван нас, шта внше највећаје онде, где тога нема ! Драговољно се подврћи општем уму светском па убитп сопствену вољу, то је мудрост п врлпна а уједно п браннште свим правим радостила, чврста тврђава апатије, у којој без пкакве жудње на престолу седп човек, без страсти, сам собом задовољан, те га не иоже свладати чак нп Усуд!« Некако су чудновато примили гости Анаксагорпне речп. Перикле нх је саслушао онако замишљено-пажљиво, како је обнчно слушао речп старог свог прпјатеља. Алп се на Аспаспјнно чело навукао лак облачак. Оео се њено сусрело са оком Протагорпнпм. Као да се у потаји слоразумели, тако се сукобпле очп лепе жене н разборитога софистс. Па кад је онда честнтц беседнпк погледао по колугостнју, што су свп ћутали, а готов бпо, да одговорп философу, тада су зрацп лз очпју Аспаснјп хтелп да даду жара његовлм мислпма, да крпла даду речпма његовим. «Строге су н опоре« поче Протагора «речи мудраца Клазоменца на овоме месту, где се још мало час уза звук веселпх сколија орнло весеље крај увенчанога олтара Днјонпсова. Али је и он добро запамтлте! и он, строги, опори мудрац, говорпо о насладп као о највпшем смеру човекову. Само друкчије мнслп о путевпма, којп воде до ње. Па одпста, наслада пма миого имена, у много се облпкгг