Topola

25

јавља, а много пма и путева, што дижу до њене сунчевите висине. Некпма годи, кад опију чула, /руге опет впша нека племенитост душевна гонп на оно, што је лепо, те се уздижу до чистијих сфера у зраку, а трећи је род богуравних људи, што без икакве жудње живе над облацима и ветрима у вечитој ведрини. Знате ли, коју од те три врсте најволим? Ниједну, него ону, која уме п по времену и по месту ходитн сваким тих разних путева! Кад маме пехари и сјају лепе очи, онда пођимо за веселом мудрошћу Ипониковом; кад се пред очима нашпм светле чудеса лепоте и кад оно, што је човечанско, развије најплеменитијн свој цвет, онда се слажимо са л е по м мером Софокловом; кад се небо наоблачи, кад наиђе на нас невоља и неудаћа а нисмо је кадри издржати, онда је дошло доба да цветној радости кажемо: збогом! па да се опашемо божанском равнодушношћу и лепом мирноћом мудрог Анаксагоре! Дично је то умети бити без чега; али ћемо се том вештином служити само онде, где нам је потребе. Кад је време, да се веселимо, веселићемо се, кад је време, да откидамо себи од уста, откидаћемо. Ко мудро уме да ужива, тај ће се умети мудро и одрећи уживања. Томе ће весеље бити роб а не он роб весељу. Тај ће себи пркорнти ствари, а не ће себе подврћи стварима. Па ако то, што весељу пашем мудрост на пут меће