Topola

26

као неку гравнцу, нпје нпшта друго, до природна права мера весеља, а весеље, кад је претерано те чпсто давп, нпје впше весеље, него баш протпвност му, тако да границу своју и своју меру нема ван себе или крај себе, него у себе, на што онда још говорити о врлнан u уздржљивости као о нечему, што наслади у сукоб иде, као туђа, равноправна, да чак и непрнјатељска ствар ? Оскуднцу, одреку, врлину без насладе може схватити само инсао Јелпнова, али никада нарав његова. Јелин чак држи да је п то њега недостојно ? знојнтп се п трудпти, за навекц радпти п отимати се за хлеб насушнп. За Јелина радп роб, радн варварин. Непдемеиитији део човечанства мора се жртвоватп племеннтијем за љубав, да бп се остварпо идејал бића које је одпста достојно човека. Да сам ја законодавац, нов Лнкург плп Солон, па да мп таблпце законске празне метну у руке, ја бих нх узео н златном бих писаљском на чело нм метнуо ове речн: »Људи, буднте лепи будпте слободнн будпте срећни!« Тако је говорпо Протагора а уз то нетреннмнце. гледао у Аспасију u радовао се њену повлађивању п подбудн њепој, коју је јасно читао с њена лпда. Скоро су сви у колу пристали уз Протагору а Перикле је рекао, да ће Протагори датп да водп прву насеобпеу, што ће поћн из Атнне; Протагора му пзгледа