Topola

кога сам се управо и латно мача, мораш сад мене, млађега, ивнети из битке. Освети ме, ако си кадар. Анаксагора U »А што не?« пробеседи Анаксагора, сркнувши мало пз купе; »још се ја тако не о.сећам као стари п нежоћни Пријам, да бих жорао задрхтатн п умукнути испред младе мудрости овога Ахнлеја. Још ћу ја прозборити коју с тобом, Протагора« . . . »Стани!« викне Аспасија; *ако си рад, да изрекнеш важну какву реч, а ти ми најпре допусхи, да урадим своју симпосијаршку дужност, па да крила дадем твом језику, наквасившп га најватренијим и најслађим вином, гато је остављено, да се на послетку попије, дивним моком грожђа са Хија!« Аспасија нареди те се наточи то најсљављеније вино грчко. Исиразнише пехаре па од тога часа није било ни једног у колу, кога нису одушевиле силе Дијонисове и дигле га над сферу трезвеног ума. Анаксагора пспразни пехар, па стане нешто збуњено говорити о наслади и врлини и познању и ошптем уму светском , . . Асиасија му сама понуди још један пехар силовитога Хијевца, као да га је рада била тиме подстаћи, да се боље прпбере. Испије Анаксагора и тај пехар а беседа му стане бивати све то збуњенија; почне ти

33

Аспасија 11.