Topola

34

мудрац муцати и главом некако сумњиво климатв. Најпосле му глава сасвпм клоне на грудн. За неколпко је тренутака старац слатко заспао. Гости се сви редом весело насмејаше. »Шта ти то уради, Аспасија?« повикаше. »Ти обезоружа п успава последње поборнпке схрогој мудроетп!„ *На части и весељу,« одговорп Аспасија, »треба строга мудрост да склопп очп. Али нпје племенити овај човек заспао без харпта. Гледните само! Да лепо ли је погледатп старда, како днше у мирну сну! Предлажем, да свп себп скпнемо венце с главе па да их помећемо на главу и плећа спаваћиву старцу и тако да сахранимо мудрост, што је тако депо н мпрно починула!« Гостп урадшпе по наредби Аспаспјпној те је за тпњи час глава мудрачева била закопана у саму цвећу. Сократ је ппо п даље, а нпје се опно, али се правио ппјан, само да би смео шанутп свашта у уво Аспаспјп, што је седела до њега. Озбнљнп је Фпдпја рекао дерану, што му је пунпо купу, да ће га узети за творпло за лпк ефпва на унутарњем накићу Партенона. Кратпн је једнако у потаји грдио u клео, а најпосле рекне своме суседу Софоклу: »Запамтпће мене та вила, та Кирка, та Омфала; чак ми и Хијевца даје пз великог пехара 'да пи-