Topola

35

jesi! Док сам био трезан, нисам ништа опазно ; али мн је сад јасно, шта је мислила!« Полигнот је уверавао свог суседа, да осим млађане Елппнике није видео тако леполике жене, као што је Аспасија. - »Перикле,» рекао је рујни Ипоник гануто; »Перикле, ти знаш, да сам те увек поштовао, да ти много и дугујем, у колико си ме напме пре толико година опростио тада још лепе али чангризаве Телесипе. Учини ми оно са оним сместиштем на градићу јер у мене раде шест хиљада робова по рудницима, имање ми је с дана у дан све веће, а човек није никад сигуран од арамија. Па кад дорасте твој посинак Алкивијад моја ћерка Ипарета најлепша девојана« . . . »Хајде, хајде!« рече Перикле доброћудно се смешећи. Једнног вега још нимало није савладала сила Дијонисова; не с тога, што је мање пио, него што му је нарав била исто тако јака, као што му је душа била блага. С Протагорои је диванио о политичким стварима, о народној владн у Атини, о насеобини, што ће је изаслати, па о томе, како може скоро бити рата. А Протагора је једнако гледао преко на лепу Мнлићанку. Најиосле је изненадио госте ћуталица Иктин; занео га Хијевац, па ти ћуталида лепо удесио пејан у славу Дијонису, а сви у кору стали за њим певати. Тако је до зоре текло весеље на дому Ипо-