Topola

36

нпкову, крепили га дарп Дијонпсови, умилна драж чула и чар лепе Милићанке а зачињавао га цвет јелпнскога духа. Тада ће устати сјајнп Протагора п рећп: »Симпоспјархкпња је Аспаспја, као. што знате, мени уступила своје место. Ја ce тим служим, за један час присвајам себп њено симпосијаршко достојанство те вас познвљем, да последн>е ове пехаре испијемо у славу Аспасији I Као краљица за трпезом развила је заставу благоснога весеља, победоносно је у пгри државу дпвне насладе одбранпла од озбпљностп п строге мудростн увек се у добрн час, час дарпма пехара, час умилном дражи чула, час помоћу Ерота и Харит& одупрла душманскпм нападајпма, благим је бенђелуком успавала пстпнашева пптања п у двећу сахравгнла хладну стару главу мудрачеву све нас лагано открманала на море дпјонпшке насладе! Али је слатки ђор безбедан за племените главе јелинске, не продире тп тај убптачно у главу, него му се сребрна магла прпкупља те као роса пада на лпшће венаца, што засењавају п хладе наша чела! Па де дакле да псппјемо последње пехаре у славу лепој п мудрој симпоспјархкпњп Аспаспјп!« Тако рече Протагора а послушаше га свп одабранпцц, гато се на Ипоникову ппру покупили као овенчанп весељаци а на пољу славе уз Перикла п Аспасију се ређади као звездесветпонице у старој Јеладп!