Topola

38

престола јој на огњншту кутњем рекла је себн Аспасија, да јој тајне и отворене накале хоће већ да сазру, да ће ликоватп у послању своме те да ће на развалинама наваде н предрасуде за свагда ударитп заставу слободе, лепоте п весеља.

XI. Сам.

На великом вашаршлту на Ппреју слегао се силан свет, стоје у гомилама па ревно дпване. У једној ће гомили пробеседнтп старац Калипид: »Нп помислио ннсам, кад сам ономадне прошао крај Атпне, прве на бојишту. На коњу сам богнњпну впдео пуно крпшева, што су онде поседалп па цврче. То значи мпр, рекох тада сам себн. Али дабогме, сутрадан је баш пред народну скупштину претрчала ласнца преко Пикне« . . . »Та ваљда ннсп рад гракнути несрећу, матора чавко?« повпкаше остали. »Сам нам може друге савезнпке навеств, да ошадну од нас,» не даде се старац, »може дпћп на нас буну, Спарта се може умешатн, може букнути општи рат међу Јелинима. Треба cano, што но реч, подстаћи ватру, па да вндпш чуда! Шта нас се управо п тпче, да лп је Прпјнна Самљашша пли Мплнћашша у рукама?«