Topola

39

»Углед се Атинин мора очуватп!« уђе жестоко у реч млађи један; испружио руку а главу забадпо, па се чисто забечио. »Сам u Милит су у савезу те морају распре своје изнети пред нас, да их ми решимо, јер је Атина главаркиња савезу. Сам то не ће. Па с тога се Перикле ражљутио на Самљане» . . . »А у љутини је својој израдио у народне скупштпне, да му благи Софокле буде сувојвода!« рече смешећи се један из дружине. »Због Анхигоне!* повикаше други. »Добро је радио. Живео Софокле /« »Не знате вп ниједан ништа!« зачу се брадобрија Споргил, кога је радозналост и општа узбуђеност довукла на пристаниште. *Не знате ви ниједан ништа у тој ствари: ие знате, како се изродила сва та самска распра и ко ју је управо изазвао!* »Живео Споргил!* повикаше неколико њих. *Чујмо, шта вели Споргил! Тај вам је један од оних, што свагда зором тачно знају, шта је Зевс те ноћи с Иром ишћеретао!« »Нека ми таки одскочи као песница пришт на носу,« викне Споргил, »ако није сушта истива то, што ћу вам сад приповедити! Перикла је наговорила Аспасија, Милићанка. Ја све знам чујте само ! Сутрадан, пошто су посланици из Милита стигли били амо, стојим ја баш на вашаришту; ево ти наједаред Аосланик&, гледе свуд унаоколо, као да траже не-