Topola

40

што. И збпља вам дође један до мене: »Еј ; « вели, »пријашко, умеш ли нам рећи, где седи млада Мплићанка Аспасија?« Зацело су мислили, е их не познајем; али сампхја одмах познао та иознао бих нх био већ по чнлости им и гипкостп п скупоценом оделу, све да нх нисам пначе већ био видео. Предусретнем пх са свим лепо, па пм. тачњејше оппшем дом Милићанчпн н пут донде; онп лп лепо захвале па оду право оним путем, што сам им ја показао. Већ се смркавало. Ушли су тада ти посланнци у дом Аспаспјпн. Но, појаште ли сад? Посланиди су, рекох вам, у потајп шуровалп с Милићапком; она је онда Пернкла помиловала по образу па му улила голем гнев на Самљане« . . . »Ето вам!« викне један између слушалаца; »Споргил дакле запста знаде, шта је Пра шпћеретала са Зевсом. Алп гле, ево Перикла са својим другом Софоклом зацело га сад сврзла за ново му звање!« И одиста су Пернкле и Софокле ходали у прикрајку међу стубовпма, где нпје бпло света. ‘Задубпли се у пскрен разговор. »И јесте!« рече Софокле, »тп си пзненадпо Атињане; у овај су пар све пре мпслпли да ће Перикле ураднтп, него то. Та изгледало је в као да је благосиљао мир, па се сав занео у то,. да унутри државу унапреда п у ашпковање с лепом Аспасијом« . . .