Topola

66

тежња у свију једна те нста!« Код тих мојих речи севну муња из граорастих очију мркогледог Самљаннна. »Свакако се« рече са горко хходругљпвим осмехом, »тн надаш, да ће Arma то бити, што ће све Јелине намампти у свој забран те их, хтели не хтелп, спојптп у заједннцу?« Ја разумех осећаје човека, којц се бораше за независност свога острва, па нх не хтедох скрнавитн. Та то је већ судба свих пскренпх намера н иисли, да се одбпју о спор маличних добптака, којп су управо на то одређеви да пх нестане у већпма. Не исплаћује се то, прихватити у срцу мисао о великој целини u за њу хтети радпти. Опоменем лн Јелпне на једцнство, онп одмах у том назру само атннску освајачку вољу пли чав смерове лнчнога частољубља. Те тако човек u крај најбоље воље и крај најбољег рада осећа да је потиснут п сузбијен у уобичајено најуже подручје. Тиме ми на час два покаткад изађе нпштаво све спољашње делање и тежња те се онда уклоним у чисту сферу мисли, где је духу слободно лететн у безгранпчну лету. Кад ио тихој ноћи изађем на палубу брода, који се не миче, нада мнсш звездано небо катарке се непомично дигле у вис а над њима се разлио сав етпрскн неизмер ништа се не чује сем како морска вода у даху ноћнога поветарца сановно-тпхо запљускује о хрптпцу - тада се сетнм Мелиса па не да само замшиљам вигае,