Topola

79

тим хтеде да каже. Кад се по разговору с њим обрнуо за својим друштвом, њих је већ било нестало. Ишао је дакле неко време сам даље. Птице, које су скакутале са гра-не на грану, с дрвета на дрво а уз то удесиле најслађе песмице, мамиле су га све дубље у шуму. Али су овде онде по гранама седеле и свраке, чворци и папагаји па су Периклу говорили: »Добро дошао!« па »Здраво да си!« па »Ходи само, ходи!« и друго штошта чудновато и задпркивали га. Брбљајући скакутаху све једпако уза шетача Но наскоро се учини Периклу као да место појединих птпца чује у малој даљнни читав лик славуља. У псти мах допре до њега јак ружин мирис, као да га доносе поветарци из даљине; мирис тај иора да је долазио од велика цветна жбуња ружина. Па за чудо се у тај ружин мијомир уплетао и аромат индиских масти. Пола нехотице настави Пернкле свој пут у том иравцу, са којега је долазио ружин мијомир н јасни глас славуља. Није ое ншао даље с неком намером а на речи морскога старца пије више ни мислио. Овде онде видео је у шумичипу сумраку како се нешто светло и јасно сјаје кроза грање. Птиде, које су шетача, скакућући са гране на грану, чисто пратпле, умукоше сад па као да ђаволастим оком гледају доле на њ. А место њихове песме зачу се овде онде по врховљу дрвећа -јаче шуштање крила и гласи, који ли-