Topola

80

чаху на тих кикот, као од љубавннх што летуцају п путника задиркују . . . Сад опази Перпкле и само бујно ружвно жбуње, чијп су мирпси још пре вз даљине опојно били ловрвели до њега. А међу грањем се сад јасније видело оно тајанствено, као да је од скрлста п злата а у белу пребелу оделу. Перикле се прпближи и могаде баш са те стране, са које дбђе, дубље загледати у сенпцу. Усред те бујне ружпне дпвоте виде сад пред својпм очима остварен најдивнији призор. Опкољена јатом красннх дечака, којн беху у екрлет одевенп а пмађаху златна крпла на плећина и златне стреле у сребрнвм тобоцима крај себе, стојаше женска прплика у белој сјајној одећи, са златним појасом око паса а сва обвпјена ружпннм венцима. Лепотичино лице није Перикле могао јасно распознатн, јер баш кад се он нриближавао, мали су љубавни боговп са најнесташнцјом ревношћу облотавалн главу, груди н све тело њено све јаче ружиннм верпгама, тако да га је под њнма чисто нестајало. Перпкле се сетио скаске, коју му је саопштпо био Милићанин домаћин, како се у овој шумици покаткад јавља главом Афродита, па је чисто бпо вољан домислити, да је та под ружама мал не закопана лепотпда богнња. Пошто су златокрили дечацп ружиним веригама са свпм обмоталп вптп лик женски, повукоше га истнм тим вернгама доле на цветан