Topola

84

Та нпје у љубавном животу најслађи онај час, кад се двоје драгих првп пут састану у безграничну мпљу; најслађи је онај час, кад се после дуга растанка опет састану. Мнље првога загрљаја личи на пламен зелена дрвља, има ту дима, којн мути, има јака пуцкарања; но онима, којн се наново састају, пламти пламен мпл>а високо п јасно и непомућено. Кад су у зору после оне ноћи Перикле и Аспасија пз Артемпдорова вртннка изашли за руку у росни врт, изгледали су п самп као два дивна човечанска цвета, орошена свежом, сјајном јутарњом росом. Па као што се слатки гласићн у птичјим грлпма плн зачин мпјомира у бујним ружиним чапшцама, којп се раскошно разлевао на све стране, није уморпо н клонуо, тако се нп љубав нпје уморпла у срцпма овпх двоје драгих. Попеше се на један од малих впсова, са којнх беше слободан изглед на град п море и обалу, на Меандрове пол.ане са палмама, ружпнвм ловором п конопљнком по ЊИХОВИМ РЗвијуганим обалама п на плаветни Латам у даљшш, и на језеро Бпблис, пз чпје сите узлетаху шаренопере водене птице. Но Перикле је гледао преко крунпшта градских на поносне атинске трпјире, гато стојаху у пристаништу, па овда даље у морску даљпеу, где лежаше Сам, завпјен у маглу, место, где је он годпну дана свог жпвота у јуначком раду жртвовао