Topola

отаџбпни. Затим се погледом вратио на лепо саграђени град па је хвалио ведри и величанствени сјај његова изгледа, отворени, весели дух н.егсших становника. »Још је Милит величанствен и још су му становници весели,« рече Аспасија. »Но родољуби се сећају и оних времена, кад је Милит био господар тпх мора, кад ннје био само богат н раскошан, него и моћан и независан, кад је своје насеобине слао све до даљних дбала Понта. Та су времена била па прошла: Милит није више незавнсан па се мора погнути пред моћно продветалои Атином.« »Ти те речи говориш чисто са горчином,« одврати Перикле смешећи се, »но промисли, да Милит није атински, био би персијски. Није саплеменик ваш Јелин сломио вашу моћ, него Персијанац, кад је пустошећи преплавио ове обале. Па да се нису Атињани онде преко код Маратона и Саламине борили, данас би у Милиту господарио сатрап исто тако као и у Сарду. Немој се љутити на атинску флоту, која је штитећи пружила своју руку на ову обалу!« »То дакле« рече на то Аспасија »морам Атињанина пољубити у чело, место да се љутим на њега.« То рекавши пољуби Перикла у чело а он одврати : »Твоји златокрили љубавни богови осветили су се јуче за овај Милит војводи моћне атинске флоте.«

8б