Topola

86

»Нека тп не буде жао,« на то ће Аспаспја, »што ћеш недељу дана свог раденог живота посветитн овом лшлићанеком жалу. Поштуј место, кој.е је славно не само као завпчај најбујнпјпх ружа п најнежнпје вуне на свету, него п као завпчај најлешппх бајака. Та зар за нежна срца mia што милпје пзмишљено, но што је иаша милитска љубавна бајка о Ероту и Пснхп?« »Имаш право,« одвратп Перикле, »али* -—• наставп ђаволасто се смешећп »колико ја знам, овде под овим поднебљем измпшљена је н бајка о »удовицп Ефескнњж«, ако је то бајка«... »Којој главни смпсао« уђе му Аспаспја у реч, »по обпчном суђењу лежп у том, да су жене кривоклетнпце, превртљпвиде, невернпце* Но лоша је то гатка, која нема вшпе но само један смисао, која само једну истину обухвата. Допустн ми, да узмелг у заштиту ту удовпцу Ефескпњу. Она је пзневерпла само мртвога мужа. Љубав је тако спојена са жпвотом, да је управо несмисао љубав н верност u с оне стране гроба, жпвот, који мора битп везан за лешпну. Бескрвне сенке у доњем свету не треба да се ране крвљу живих.« Тако се њнх двоје забављаху у жпвахну разговору. Затпм дође Артелшдор па стане у шали пребацнватп Аспаснји, што му је преотела госта, и пошто је обоје позвао био к себи на закуску, одведе их на колпх, у која су бпли