Topola

87

упрегнути бељци, до славнога храма Аполонова, којн лежаше нешто подаље од града, па до порте Кипридина храма на равној пољани морске обале. где је свуд унаоколо нпцала трска, коју су облетале жуте халкијоне. Вожаху се дуж лепе морске обале а на повратку сиђоше с кола па уђоше у чамац, да се по кадивених сињих валих превезу преко до жбуновита острва, које су Артемидоровп робови из пратње одмах претворнли у мален рај, простпрући шарене меке ћилимове и нудећи сваковрсне ђаконије. Тако прбђе дан исто тако брзо, као што беше прошла ноћ, и опет љих двоје остадоше сами у самоћи свога вртника, око којег су прижељкивали славуљи. Артемидор је сад свога госта сасвим уступио био Аспасији и не само његово поштовање према Периклу него и раскошна му великодушност била је задовољена тим, што је земљакињи својој могао и смео дати сва спољашња средства, да свом другу идиличну самоћу миртове шумице зачиеи разноврсном чаролпјом неисцрпно нзумевачке љубави. А Аспаспја се тим средствима служила исто тако, као и онима, које је сама природа још раскошније него богати Артемкдор, дала била љеној дивној нарави, што знађаше сваку лепу мађију.' Најповећаније, најоплемењеније уживање душевно и чулно слављаше у те две богомиле