Topola

88

душе ретку своју славу. Много је и велико Перикле створио бно и порадио, много је лепо и вечно с успехом пзазвала Аспаснја, на све стране лијући вреле искре свога духа и своје лепоте. Но најлепше и најузвншенпје изврпшше вих обоје тим, што св љубљаху н што бејаху срећни: тако срећни, као што не може бити свет тупих чула, него само боговима равни људи. Што су њих двоје изазвали, створили, порадили, у том су могли уживати смртни људи; но на њихов љубавни живот гледали су чак п блажени Олимпљанн доле са задовољством. Остварнти идејал човечје среће у лепу жпвотпу п љубавну миљу, изгледало је њнма двома самима за оних халкијонскпх дана милитских као најбољи део њихова удеса . . . Одпста су Перикле u Аспаспја првп пут потпуно уживали срећу своје љубави у овој скровотостн. Но најлепше прибежиште небуњеној самоћи, лепше и небуњеннје, но што је могла датп шумица и вртнпк, створила је била чаровна рука Аспасијина. Отворенн пљоснатп кров куће, oso којега је шуштало врховље висоеих ппњола п ћппарнса, претворила је бпла Аспасија у мален перивој. Нпко с поља није могао загледати у то прибежиште, јер је са свију страна бнло опкољено цветним шнпражјем u цвећем, што се љуљало на внсоким стабљнкама, а осим тога се цела тераса могла покрити скрлетним платном те је онда