Topola

90

пребелпм ојајем, чаровно осењени рефлексима зеленога шппражја. Аспасија се по милнтском обпчају одевала час оделом скрлетне боје, час снње, час ватрене, час жуте као шафран. Ужнвала је у том да се другу свсш јавп свакп дан друкчнје. Одело, држање, пзраз, биће позајимала је час од ове, час од оне богиње илп пројнне а к-ад. је Перцкле зажелео, пграла је пред њпм мимске пгре, које су одговарале тпм разполикии ликовЕпва а по уметничком чару превазилазили све што је лепа Теодота у тој врстн умела да изведе. Крај тнх преображаја своје несравњене другарице не иогаше Перпкле на ино а да се не сетп онпх стпхова морскога старда Протеја, које му овај на пут даде, кад оно, и незнајућн : пође, да нађе Аспаспју овех стнхова, којп му обрицаху најлешиу срећу и који га опомињаху: „Држи је, јуначе, чврсто, к’о мене сад ево што држиш ! Не бој се за њу тад тп, да ће те одбекн кад. и »Мораћу те држатп чврсто, као пророка Протеја, што мења лпкове, да ми не измакнеш у којем свом преображају!« рече, шалећп се, Церикле Acnacuju. *Па како мислиш да ме држпш?« заппта Милићанка »Надам се,, да ћеш ми тп то рећи!« одврати Перикле.