Topola

91

»Можда по атинском обичају у јако ограђену кавезу?« запита Аспаспја. »Какав кавез мислшп тп то?« рече Перикле. »Онај кавез,« одврати Аспасија, »који ви мугакарди у својој кући обично зовете женском одајом.« »У тим се кавезима« рече Перпкле после мале почпвке, »логу чврсто држати можда само Телеснпе а нпкако Аспасије.« Милпћанка одговори само осмехом. Њој је било довољно, што је бадила ону реч, да пусти да одјекне у Перикловој души. Деси се једнога дана те се Перикле с Артемидором, кад није ту била Аспасија, упусти у разговор о њој. »Скаске п приче свнју времена« рећи ће Артемидор, »причају нам доста јунака, који су на дуже или краће време пали шака лепим женама. Однсеја, који је тежио за завичајем, задржала је лепа нимфа Калипса у својој пештери годинама. Побожнога Енеју умела је заљубл>ена Дидона за се да задобије па чак и нај јачега међу јакима привезала је лукава Омфала неко време за своју преслнцу. Но ниједна од тих жена није умела за свагда да окује сужњега. Њихова се чаролија угасила, окови се распрштали насићен јупак потражио је опет свој зарђали мач или заборављени буздован иза запећка, оправио је свој пола иструли брод па ти се лепо опростио од ледотиде и