Topola

Моравада, обрати дару грчком да им он, ако има, пошле учене људе, којп би им саставшш азбуку и проповедали им хршићанство на њиховоме, словенском ј ездку. Избор падне на Константина и Методија. Словени дотле имађаху неколика слова, глаголицу , али то не беше уређена и иотиуна азбука. Константин узме из грчке азбуке 23 слова, а из „словенсве глаголице" 14, и тако створи словенску буквицу, доднпје назвату „Кирилиду“; а то је ова којом се и дан а с служимо, само што је сада усавршёнща. Тим писменима, дакле, почну браћа иисати свете книге ; а на словенском језику отиочну ироаоведати Приставу науку. Моравци с великом радошћу приме Константина и Методија; јер од тад могаху и они исповедали веру Христову на своме језику п писали је својим писменима. Римским (латинским) поповима није била но воли ова радкьа словенских учитела, па с тога их нападну: како су смели преводитп и казивати науку Христову на словенском језпку, кад се Бог мора славити само на три језика ? На то им је Константин одговорио : „Зар Бог де орашава китом читаву землу? Зар сунде не греје подједнако све луде? Зар ми сви не дпшемо једним ваздухом ? Како вас није срамота да браните само три језика, а остали народи, велите, да остану неми и глуви ? Зар Бог не може њима дали књигу ? То би значило да је Бог завидлив на им не д ћ да нрогледају а да се освесте ? Није то истина да се Бог мора славили само на три језика. Ми знамо много впше народа, који имају књигу на своме језику и сваки од њих својим језиком хвали и славн Бога, на пр. Јермени, Персијани, Роли и др. Христос је заповедно : идите и научите све народе". 1 Из Моравске крену се Константин и Методије у Панонију, Посавле и Подунавле, свуда проповедајући науку Христову словенским језиком, и дајући им словенске кгьиге. Тада су се у Срби покрстшш (BG7 године). Константин и Методцје буду позвали у Рим на одговор, за што службу

1 Гласнпк срп. ученог друштва. Књ. 63. Из Беседе Св. Pin_рплу и Метод. П. Срећковпћа.

25