Topola

26

божју свршавају на „варварском" (словенском) језпку ? Тамо су били две годпне. Тадашвьп папа (Адријан) нађе да у словенским квьигама нема јересп, благослови и оправда Константина и Методија. Константин се ту разболе. Пред смрт се иокалуђери и добпје пме Кирпло. Умр’о је 14. Фебруара 869. Методије се повраты из Рима и продужи заночети рад, и ностане архијепископ у Моравској. Латински понови и владике нису га остављали на миру, већ су га гонплп, мучили, затварали у тавницу и разне му пакости чинили. Пнак је Методије све то јуначки подносио п није ни. за длаку одстунио од заночета рада. Он умре 16 година после смрхп Константинове 6. Апрпла 885 године; а тело вьегово сахране у саборној црквп Св. Богородице у Велеграду. 1 Благодарећп неуморнпм учптељпма Кпрплу и Методију, Словени су могли брзо нримити Христову науку и исповедати је на своме језику ; а добивши своју буквицу, онп су сачували и своју яародност, јер сва доцнија кн>ижевна радња словенска оснива се на „Кирплнцп". Ученици Кпрплови и Методијеви разпшли су се по словенским земљама те су продужили рад својих учптеља; и тај њихов р&д уродио је драгоценпм плодом. Због оволпког и овако важног рада, Кирпло и Методов, ти неуморнп трудбеницп, назвати су : словенским унитељима и нросветитељима. У то, дакле, време, када су Кирпло и Методпје проноведали и писали науку Христову словенским језиком, и Мутимир је замолио императора византпјског да му пошље словенске учитеље. Цар му пошаље свете књпге преведене на словенски језик ученица Кирпло и Методпје стану словенским језиком проповедати хришћанство и крштавати оне Србе, које Кирило и Методије јопт нису били покрстили. Мутимир је з г мр’о крајем IX. века (890 године), Њега наследи три сина му :

1 Pamatkv-JKMTie ;св. константна 1—31; св. ме<и)дТд ; Pfidovek о пнсменедъ калуђера Храбра. Стр. 89 —91,