Topola

етичких предмета, дакле нарочито због лптературе, п то; 1) народни или матерњп језпк, 2) старп језпцп јгрчки и латински), 3) нови туђи језици, kojn имају боггтту литературу (за нас: немачки, француски, руски, италијанскп, енглески). Обично ее уче оба стара језика п још два нова, од којих је један Факултативан. За нас бп грчки језик, с културно-историјскога гледишта, био важнији од латинскога језика ; али се, због научне везе с образованим западним народпма, даје већа важност латннскоме језику. Од живих језика за нас су најважнији немачкп и Француски језик. 111. На треће место долазе ириродно-.чатематички предмети, нарочпто због хармонијскога образовања, п то: 1) геограФија, 2) јестаственица, 3) Физика и хемија, 4) аритметпка и математика. Математика заузима важно место због Формалнога образовања. IV. На последње место долазе школске еештине: 1) граФпчке вештине : цртање, лепо ппсање, стенограФија, 2) певање и свирање, 3) гимнастика. СтенограФија и свирање ниоу обавезни предмети. Према важности предмета, према тешкоћи учења и према међусобном ироиедевтичном односу неких предмета расиоређују се наставни иредмети ма разреде и одређује им се број часова предавања. Тако, важии и тешки предмети уче се у свима разредима пли у већини разреда с већим бројем часова. Онп се предају у непрекидној вези, пли у концентричним круговима, или по курсовима, од којих је нижи течај пропедевтпчан, а виши научан.

110