Topola

126

том he се поуздано усиетп, ако сви паставници прп својпм предавањима буду пазплп на иравилност језика у говору п у ппсмеппм радовпма. в) При учењу народнога језика с књпжевношћу превлађује аналитички метод на нпжем п средњем ступњу, а на впшем ступњу владају генетички метод и хеуристички метод. Према томе, полази се од говора ученпг:а у дотичном крају и од познатпх народних умотворипа, па се прелазп на читање лакших чланака, у којима се амализују најпре главне мисли, па онда важнпји ođлици језпка. На тај се начпн граматпчка аналази везује с логпчком аналпзом; а то је лакше п интересантнпје, него одвојено предавање пз саме граматике. Граматпчка иравила изводе ученпцп индуктивним путем, на оспову слпчнпх иримера, који се узпмају највише пз чптанке. Тако добпвена правпла ученпцп прпмењују, конструјишући сами нове прпмере у говору и прп писању. То псто важп п за књпжевне облпке. Што впше има саморадње прп проучавању језика и књпжевностп с Формалне пс логпчке стране, тпм се впше употребњава хеуристпчки метод. А генетпчкп метод превлађује прп учењу књижевностп п њене псторије. Овде се употребљава већпном диалошки облпк предавања, јер ученпцпма је матерњи језик познат, па у разговору, који је интересантнији од самога саопштавања, могу лакше научити оно што још не знају. A монолошкп се облпк употребљава само онде, где се излаже чгешто сасвпм непознато, г:ао н. пр. из псторпје књижевностп.