Topola

137

разредима треба огранпчити граматичка вежбања. Једно такво вежбање, усмено и пиомено. не треба да траје лужо _од по.ховине часа. Учење самих граматичких иравила., с једним примером за свако правпло, нема вредности, ако ученпци не умеју та правпла ирименпти и на друге примере; оно постаје још и досадно и одвратно, ако они морају на памет учитп правида и прпмере. С.шчан је поступак при учењу к њижевних облика. При читању појединпх чланака, списа или дела обраћа наставнпк пажњу ученицима на различне облике; после се, у разговору, истичу те разлике у појединостима, прави се иоређење између разних песама, беседа и других књижевних пронзвода, и најпосле се утврђују иравила илп естетички закони, који владају у појезији, у беседништву, у лепој прози. Тако се, дакле, појетика и реторика уче индуктивним начином, у вези с лектиром поједпних писаца. Кад се на тај начин књижевни облици у школи добро објасне, онда се ученици могу послужити и добрим уџбеником, нарочито при изради писмених састава. Није потребно ни одвојеио учење граматике старо-словенскога јвзик а, јер то је овде само средство за разумевање садржине при лектири; а историјско-Филолошко проучавање језика није за гимназпју, него је за велику школу. Пошто се ученпцима покажу нопозиата сдова, прелази се одмах на читање, превођење и објашњавање поједпних одељака из списа старе српске књижевности, и поступа се даље као прп позиавању дела