Topola

144

учење ових језика ограничава на разумввање језпка п на лектиру, с иревођењем на матерњи језик. Према томе, ова се настава делп на два ступња: на ирвом ступњу ученици упознају најважније граматичке облике, и у псто време, читајући поједпне чланке пз читанака, уче туђе речи, нарочито оне које се најчешће налазе у класнчннм делима, која he ученици доцније читатп; а на другом ступњу заузнма главно место сама лектира најважнијих дела, која се распоређују на разреде и на семестре илп на тромесечја, према тешкоћи разумевања н према обиму иојединих дела. С почетка се уче само правилни облици, а доцније п неправмлни. Пошто је грчка литература бригиналннја, и пошто су Рнмљани доцнпје усвојили грчку образоваиост, требало би учење старих језпка почети с грчкимјезиком, као што су то неки писци и предлагалн, а у неким је заводнма то н покушавано. Алн лаTiiHCKii је језпк био светски језик; он је вековнма био п књижевнп језик образованих народа; зато је он добио иревагу над грчким језпком у гпмназијама н у другим вишнм школама. Латпнски се учи дуже. п зато лектира латинских класика добпва већи обим. Обично се читају одабрана дела од Корнелија Иепота, Цезара п Цпцерона, од Салустија, Ливија п Тацита, од Овидија, Вергилија п Хорација. А из грчке литературе читају се дела од КсеноФонта, Херодота и Тукидида, од Демостена и Платона, од Хомера, СоФокла п Еурипида. По себи се разуме, да се лектира мора