Topola

148

да се iii’to пре пређе на неирекидно читање занимљивпх прича, разговора, оппса и т. д. д) При иојединим иредавањима иостуиа се у главном онако као при предавањпма пз матерњега језика и народне лптературе, само с том разликом, што су ово туђи језицп, којп су ученицпма, на разнпм ступњевпма, впше илп мање непознати, те се свуда захтева превођење п објашњавање онога што се чпта п о чем се говорп п ппше, п што су ово мртви језпци, којима се впше не говори, па зато овде отпадају нарочпта вежбања у говору и друга вежбања, која се на том оснпвају. Учење туђега језика у гпмназпји почпње познавањем слова и изговарањем простпх реченпца. Прп показивању слов а, латпнскпх п грчкпх, одвоје се она слова, која су слпчна са српско-словенскпма (у ћирилицп), да би пх ученпцп, на основу поређења, моглп сами упознатп; а она слова, која су друкчија, покаже наставнпк засебно на табли п у чптанци, п после их ученпцп запамте прп чптању п ппсању. За учење самога језика узимају се у почетку поједпие просте реченице, које се могу лако објаснитп, како бп се сва пажња ученпка обратпла на значење и памћење речп. Наставнпк пскаже целу реченицу, паговарајући јасно сваку реч. у њој, п преведе је на српскп, казујућп значење сваке речп. Затпм је наппше на табли, п позове неколико ученпка да је прочптају п преведу. После, због јачега утпска п радп бо.вега туб.вења, може наредптп да свп ученпцп у истп мах гласно