Topola

153

При учењу граматике и књижевних облика поступа се од прплпке онако, као и код матерњега језпка. Полазп се од примера п од лектире, па се индуктивним путем долази до правпла п закона. Примери се узимају из класичне литературе дотичнога народа, и то такви, да пх је вредно запамтитп. Они се бележе на табли, преводе се и објашњавају се, па се онда граматичкп анализују. Правила се не уче механички на памет, него се примењују при чптању, па се том приликом понављају и утврђују. Одвојено, систематско учење граматике није потребно; а кратак преглед граматике налазе ученици у уџбенику. Наставник их упућује, како ће употребити тај уџбеник и школсшкречник при читању код куће и при изради домаћих задатака. Граматика се учи оиширно само код једног а језика. У класичној гимназији може то бити код латинскога. језика, а у реалној гимназији и реалци код млтерњега. језика. То што ученици науче код једнога језика, примењује се после на друге језпке, код којих се . учи засебно само оно, чега нема у првом језику (латинском или матерњем), и оно што је овде, више или мање, различно. Оно пак што је једнако или слично у два језика или код впше Језика, ученици могу сами опазити п подједнако употребити. Према томе се употребљавају и исти термини при учењу граматике код разних језика. Ово се мора имати на уму и при писању уџбеника за граматику туђих језика и матерњега језика, и по овом се морају управљати наставници тих језика; јер тим се знатно уште-