Topola

156

тога је други задатак ове наставе пр&ктична, уиотреба тих језика у саобраћају с људима других народности. Овај је задатак важнији за реалну наставу него за хуманистичку гимназију, где се и нови језици изучавају с нарочитим обзиром на будућу паучну употребу њихову. Кад се узму на ум оба ова задатка и уз то још и потребе нашега народа, онда ми морамо дати прво место немачкоме језику, којим говори један од најобразованијих и нама најближих народа, у чпјој литератури упознајемо германски начнн мишљења. На друго место долази дбранцуски језик, који је међународни језик, а има такође богату литературу, у којој можемо упознатп романски дух и начпн мишљења и изражавања. А треће место могао би заузети руски језик, и то као иеобавезан предмет, нарочито за будуће теологе. Кад би сами практични интереси били меродавни при избору туђих језика, онда бисмо ми учили и језике суседних народа: италпјански, румунски, ново-грчки, маџарски, турски и т. д. Али овде су пресудни виши васпитни и научни интереси, нарочито тштереси моdepne културе. У класичној гимназијп, где се уче два стара језика, може се потпуно изучити само један модерни језик, немачки или Француски, а други се језик може учити необавезно. А у реалној гимназији и у реалци уче се обавезно оба језика. У хуманистичком одсеку, где се обавезно учп само један живи језик, могао би се ученицнма (и њп-