Topola

159

товања, превођења и ретроверсије, прерађивања ппо мало слободнога састављања. Ово последње може се покушати у најстаријпм разреднма, нарочито на оном језику, којп се учи осам годпна. У тим разредима може бнти више и ириватне лектире. За лектпру се бпрају она класична дела, која нпсу сувпше тешка, а прп том највпше образују дух ученпка. Ресултат ове наставе живпх језика треба да буде тај, да ученпцп могу добро разумети лакша дела на туђпм језицпма, да их, с помоћу речппкап граматике, могу доста тачно п правплно иревести, пда могу по мало говорити п иисати једним туђим језнком,- како бп се доцније, као слушаоци велике школе, могли самостално служптп литературом тога народа, и како бп иа туђем упиверситету моглп слушати предавања из своје струке. b'i Методп п облици предавања су овде исти као п код старих језика, само се при учењу живих језика може употребити и хеуристички метод, пс њим диалошки облик предавања. Аналитичко-индуктивни метод употребљава се нарочито при учењу граматпке. Овде је врло важаи захтев, да се ученици, згоднпм начином, заинтересују за туђ језик. Ово се може постићи најпре тако, ако ученици зарана почну разумевати оно што слушају и читају, и ако и сами лочну говорити туђим језиком. Почетници се радују, кад већ првих дана науче неколико немачких или Фраицускпх изрека, које могу одмах и уиотребити, и њихова се радост увећава, кад то њихово знање