Topola

57

допуштено нагађање, као кад би се исти ресултат понављао неколико пута једно за другим у разним задацпма, због утврђења појма о новом броју, што се може избећи мењањем врста рачунања. А кад би се допустило неки пут, да ученици један другоме стављају усмене задатке и да један другоме иоирављају писмене задатке, онда би то морало бити под оштром контролом учитељевом. У нижим разредима претеже усмено рачунање, а у вишима иисмено. За усмено рачунање дају се лакши задаци, а за писмено тежи. Бољи су у опште ирости задаирх, него замршени. Код ових се последњпх отежавају и разумевање и памћење. У рачунским је задацима вредно иамтити само оне бројеве, који су везани за неку научну садржину, н. пр. из земљсшиса и историје. 1) Усмено рачунање тече мало друкчије него писмено. Тамо се застаје нарочито код десетице, п при рачунању се преламају бројеви на десетицама; а кад у задатку има н. пр. стотина, десетица п јединица, онда се рачунање почиње од стотина, док се у писменом рачунању полази од јединица. Зато не треба мешати усмено рачунање с писменим. Не треба ни узимати за писмен рад оне задатке, који су већ решени усмено. После, не треба ученицима допуштати, да при усменом рачунању бележе задатке, нити да броје и рачунају на прсте. Али учитељ може спремити и забележити одабране задатке иза усмено рачунање. Ово је потребно нарочито у сиојеним разредима, где се усмено рачунање може распоредити тако, да за