Topola

63

метп проматрају на оном месту, где. се они редовно налазе, и у оно време, кад ое најбоље могу проучаватп. Том се приликом лакше упознаје п природна, узрочна, веза између органскога и неорганскога света. Оиисивање једпе животиње може се овако расиоредити: 1) Показивање животиње или слике, име, оиис главних и мањих делова тела н целога тела; 2) разговор и прпчање о начину живота, и то о месту живљења и о храњењу, о развијању и кретању, о характеристичнпм особинама, о користи или штети; ну приче, басне и песмице о том не треба понављати; 3) поређење са сродним животињама; 4) увршИивање; 5) практична иримена добивенога знања. Сличан је томе и ред описивања једне биљке, које почиње од корена, а завршује се с родом. Такав је у главном и распоред при опису једнога минерала, где се с почетка износе само Физичке особине, а доцније п хемијске. При описивању биљке или минерала може сваки ученик држати у руци по једаи иримерак и посматрати редом оне делове, о којима се говори; или иека буде бар у свакој скамији по један примерак; а ако ни то не може бити, онда треба предмет да буде.ве/ш, а мањи предмет мора ићи од руке до руке, да би га сви ученици могли добро разгледати. За то време учитељ обраћа пажњу ученицима на најважније особине предмета. Ово важи и за посматрање животиња. Време, које се употреби иа тачно проматрање, није